Ako radnik doživi povredu na radu ili u vezi sa radom, ima pravo na novčanu naknadu od poslodavca za nastalu štetu ako su ispunjena sledeća dva uslova:
1) mora postojati subjektivna ili objektivna odgovornost poslodavca, i
2) radnik pri radu ne sme biti neobazriv i ne sme raditi bez propisane zaštitne opreme, odnosno ne sme da se ponaša u suprotnosti sa pravilima zaštite na radu.
Mnogi od Vas postavljaju pitanja poput:
Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje krug lica koji imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Dakle, u odnosu na njih poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće mere, a sve kako bi ta lica bila bezbedna i zaštićena na poslu. Navedeni krug obuhvata:
Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO) predviđa da obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Pod povredom na radu ZZO podrazumeva sledeće:
Pored zdravstvenog osiguranja, postoje i penzijsko i invalidsko osiguranje, kao obavezno osiguranje kojim se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od nastanka povrede tu činjenicu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.
Lekar koji je pregledao zaposlenog unosi potrebne podatke u izveštaj i isti dostavlja poslodavcu kako bi poslodavac izveštaj dostavio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, i to onoj filijali u kojoj zaposleni ostvaruje svoja prava po osnovu zdravstvenog osiguranja.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati naknadu štete zbog povrede na radu. Obaveza naknade štete je propisana i Zakonom o obligacionim odnosima koji predviđa da se navedena obaveza smatra dospelom od trenutka nastanka štete.
Poslodavac odgovara objektivno, dakle čak i ukoliko nije kriv, ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću jer se onda smatra da šteta potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.
Dakle, ukoliko poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade sa mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac neće odgovarati samo ako dokaže da je povreda nastala kao posledica nekog drugog uzroka ili ukoliko dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom zaposlenog ili nekog trećeg lica, koju poslodavac nije mogao da predvidi niti ukloni.
Koje su obaveze zaposlenog kod povreda na radu
Nesporno je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Ovo pravo zaposlenog praćeno je obavezom poslodavca da mu obezbedi uslove za bezbedan rad. Međutim, poslodavac takođe mora biti zaštićen od nemarnog i neodgovornog ponašanja zaposlenog, jer je lako zamisliti situaciju da zaposleni pretpri povredu na radu i traži naknadu štete po tom osnovu, a da se pritom nije pridržavao propisanih mera zaštite.
Zbog navedenog, ZOR propisuje da je zaposleni dužan da:
Dakle, odgovorno i razumno ponašanje zaposlenog jeste preduslov za ostvarivanje prava na naknadu štete pretrpljenje usled povrede na radu.